Cr­na Go­ra je ma­la ze­mlja ve­li­kih vi­na. Da ta­ko bu­de sve na­po­re ula­že kom­pa­ni­ja Plan­ta­že ko­ja je ju­če or­ga­ni­zo­va­la „Vin­ski put” za sve tu­ri­stič­ke or­ga­ni­za­ci­je i agen­ci­je ko­je će pro­mo­vi­sa­ti ovu vr­stu tu­ri­zma. Me­đu već na­da­le­ko po­zna­tim vi­ni­ma, pred­sta­vi­li su i če­ti­ri no­ve vr­ste vi­na. U pi­ta­nju je Val ro­ze pje­nu­ša­vo vi­no, Mal­va­zi­ju ko­ju su pro­iz­ve­li 2017. go­di­ne, Epo­hu i Me­dun. Me­dun je već po­znat kao ka­sna ber­ba i pro­iz­vo­di se sa­mo u naj­bo­ljim go­di­na­ma ka­da su po­volj­ne vre­men­ske pri­li­ke. Val ro­ze je no­vo pje­nu­ša­vo vi­no. U pi­ta­nju je vi­no ko­je mora da od­le­ži vi­še do če­ti­ri go­di­ne, obo­ga­će­no ras­ko­šnim okvi­rom ta­ko da već na no­su i u usti­ma osje­ća­te voć­ne no­te ja­go­de, ma­li­ne, cr­ve­nog vo­ća, a mo­že se upa­ri­ti sa ši­ro­kim spek­trom hra­ne. Uko­li­ko osje­ti­te aro­me cr­nog i pla­vog bo­bi­ča­stog vo­ća, šlji­ve, ku­pi­ne, cr­ne ri­bi­zle, ni­jan­se ka­fe i cr­ne čo­ko­la­de u pi­ta­nju je no­vo vi­no Epo­ha. Plan­ta­že ve­li­ke na­de po­la­žu u ovo vi­no ko­je se upa­ru­je sa kva­li­tet­nom hra­nom. Mal­va­zi­ja je po­lu­a­ro­mat­ska sor­ta ko­ja na ovom pod­no­blju is­ka­zu­je ne­ke dru­ge ka­rak­te­ri­sti­ke, ne­go što je to slu­čaj sa ze­mlja­ma u re­gi­o­nu. U nje­mu po­sto­ji do­mi­nan­tna aro­ma zo­ve, ba­gre­ma, bre­skve, kaj­si­je i na kra­je­vi­ma se ose­ća­­ju­ to­no­vi li­me­te.
Vin­ski put po­čeo je od Sta­rog po­dru­ma Lje­ško­po­lje, a gru­pa je ob­i­šla vi­no­gra­de na Će­mov­skom po­lju, vi­no­po­drum Šip­ča­nik i re­sto­ran Je­ze­ro, kao i pr­vu uprav­nu zgra­du Plan­ta­ža ko­ja je sa­da pre­tvo­re­na u vi­di­ko­vac, sa ko­jeg se pru­ža naj­ljep­ši po­gled na ogrom­na pro­stran­stva za­sa­da vi­no­ve lo­ze. Sta­ri po­drum je iz 1963. go­di­ne i ka­pa­ci­te­ta tri do če­ti­ri mi­li­o­na li­ta­ra u ko­jem odo­e­ža­va­ju pre­mi­jum i ul­tra­pre­mi­jum vi­na.
– Odav­de kre­će ci­je­la pri­ča. Vi­na­ri­ja je otvo­re­na 2011. go­di­ne, iz te nje iz­la­ze pre­mi­jum, ul­tra­pre­mi­jum i po­seb­ne se­lek­ci­je vi­na. Što se ti­če sor­ti ima­ju tri bi­je­le sor­te i šest cr­nih. Vi­no­grad je bi­tan i bi­ra se gro­žđe naj­bo­ljeg kva­li­te­ta. Re­du­ku­je se pri­nos i ruč­na ber­ba je uklju­če­na. Na­kon ber­be se gro­žđe hla­di i sti­že u vi­na­ri­ju., ci­je­li pro­ces pro­iz­vod­nje je kon­tro­li­san – re­kla je Ve­sna Ho­džu­lo­vić, teh­no­log u Sta­rom po­dru­mu.
Glav­ni po­dru­mar Ve­ra Jo­va­no­vić ka­za­la je da vi­no od­le­ža­va u bu­ra­di­ma od hra­sta u za­vi­sno­sti od kva­li­te­ta.
–Naj­ma­nje 12 mje­se­ci cr­na, a bi­je­lo vi­no od osam do 10 mje­se­ci. Ov­dje je uvi­jek te­mpe­ra­tu­ra 16 do 18 ste­pe­ni. Da bi se na­pra­vio sud od hra­sta on mo­ra bi­ti star naj­ma­nje 80 go­di­na. Na­ša vi­na za­slu­žu­ju naj­bo­lje. Ta­ko da se bu­rad pra­ve od hra­sta iz šu­ma Fran­cu­ske. Su­šti­na od­le­ža­va­nja vi­na u hra­stu je aro­ma­ti­za­ci­ja –re­kla je Jo­va­no­vić.
Šip­ča­nik je do 2006. go­di­ne slu­žio kao voj­na ba­za, a sa­da kao naj­ek­sklu­ziv­ni­ji vin­ski po­drum u ko­jem od­le­ža­va­ju pre­mi­jum i kla­sik vi­na i to do dva mi­li­o­na li­ta­ra. Osim za pri­god­ne pro­sla­ve, raz­ne kok­te­le, po­drum mo­gu po­sje­ti­ti i tu­ri­sti u or­ga­ni­zo­va­nim gru­pa­ma. U ovom vi­no­po­dru­mu po­sje­ti­o­ci su ima­li pri­li­ku da pro­ba­ju dvi­je vr­ste vi­na Šip­ča­nik je­dan i Šip­ča­nik dva.
–U pi­ta­nju su Šip­ča­nik kr­stač i Šip­ča­nik vra­nac. Ni­je istih ka­rak­te­ri­sti­ka kao vrhnski kr­stač s ob­zi­rom na to da 30 pro­ce­na­ta od­le­ža­va u dr­ve­nim su­do­vi­ma pa je vi­no do­bi­lo na pu­no­ći i aro­ma­ma ko­je do­la­ze iz hra­sta. Ima­mo Šip­ča­nik vra­nac vi­no ko­je je od­le­ža­va­lo dvi­je go­di­ne a zah­ti­je­va ja­ču hra­nu. U pi­ta­nju su ogra­ni­če­ne se­ri­je ovih vi­na. Ima­mo 9.000 li­ta­ra od oba vi­na. Njih za­dr­ža­va­mo sa­mo u Šip­ča­ni­ku za go­ste ko­ji po­sje­te po­drum – ka­zao je Bo­jan Bra­ca­no­vić, so­me­li­jer.
On je pro­bao mno­ga vi­na, a omi­lje­no mu je Sta­ri po­drum vra­nac iz ber­be 2011. go­di­ne. Re­fe­rent Vla­dan Đu­rič­ko­vić ka­že da se Plan­ta­že tru­de da sva­ki tu­ri­sta upam­ti Cr­nu Go­ru kao ma­lu ze­mlju ve­li­kih vi­na.
–Od 2014. go­di­ne kre­će raz­voj vin­skog tu­ri­zma. Ra­di­mo upa­ri­va­nje vi­na i hra­ne. Kroz to mo­že­mo da po­ka­že­mo što to pod­ne­blje ka­men i ze­mlja mo­že da da. Or­ga­ni­zu­je­mo ve­li­ke tu­re u ko­ji­ma tu­ri­sti po­sje­ću­ju Stari po­drum, Šip­ča­nik, vi­di­ko­vac gdje je ne­ka­da bi­la uprav­na zgra­da kom­pa­ni­je, kao i re­sto­ran Je­ze­ro. Ra­di­mo i ga­la ve­če­ri, mod­ne re­vi­je, kok­te­le, fe­šen vi­ko­ve. Šip­ča­nik ima 9.000 kva­dra­ta i ima pro­sto­ra za bi­lo ko­ji vid de­ša­va­nja. Ima­li smo pri­li­ku čak da u jed­noj gru­pi ugo­sti­mo 500 lju­di –ka­zao je Đu­rič­ko­vić.
Đu­rič­ko­vić is­ti­če da svi­ma pre­po­ru­ču­je da po­sje­te pri­je sve­ga per­ja­ni­cu i po­nos Plan­ta­ža Sta­ri po­drum, a za­tim i Šip­ča­nik, ali i re­sto­ran Je­ze­ro. On je is­ta­kao da Plan­ta­že pla­ni­ra­ju da ra­de i vin­sko se­lo, ali da je to sa­da sa­mo na ni­vou ide­je. A.D.


Gor­či­na ba­de­ma je od ka­me­na

Plan­ta­že ima­ju 11,5 mi­li­o­na čo­ko­ta, na 1.110 hek­ta­ra je vra­nac, kr­stač na 75 hek­ta­ra, a na 40 hek­ta­ra gre­na­ža od ko­je se do­bi­ja­ju ro­ze vi­na. Po­sje­du­ju za­sa­de ko­ji su sta­ri 40 go­di­na i sve te bi­je­le sor­te bo­ga­te su mi­ne­ra­li­ma jer im je ko­ri­jen du­bok. Zbog to­ga ka­da pi­je­te Plan­ta­ži­na bi­je­la vi­na osje­ća­te kao da je ono sla­no. Di­ja­na Bo­lje­vić, so­me­li­jer, ka­že da bi­je­le sor­te tra­že svje­ži­ne.
–Se­dam­de­set pro­ce­na­ta či­ni vra­nac, kr­stač, ži­žak i kra­to­ši­ja i to su autoh­to­ne sor­te. Pr­vi po­to­mak vran­ca je kra­to­ši­ja. Sva­ko mo­že da na­pra­vi vi­no, ali ako u nje­mu ne osje­ti­te te­or sve je uza­lud. Naj­bo­lje što jed­no vi­no po­ku­pi je iz vi­no­gra­da. Osje­ti­će­te sun­ce za­to što ima 14 odsto al­ko­ho­la, ve­li­ki še­ćer, bo­ga­tu aro­mu. Na­ša bi­je­la vi­na ima­ju na kra­je­vi­ma gor­či­nu ba­de­ma a to je od ka­me­na. To je pe­čat vi­na –ka­za­la je Bo­lje­vićeva.